03. novembar  2009.

Ratifikacijom Češke završen proces potvrđivanja Lisabonskog sporazuma u svih 27 zemalja članica Evropske Unije.

Nakon briselskih ustupaka Irskoj u vezi sa vojnom neutralnošću, abortusima, poreskim stopama i brojem komesara u Evropskoj komisiji, građani Irske sa 67,13% ratifikuju Lisabonski sporazum.

Švajcarska je postala 18. evropska država koja je pristupila Šengenskom ugovoru.

Britanski parlament prvi parlament koji ratifikuje Lisabonski sporazum nakon Irskog odbijanja

Ratifikacija Lisabonskog sporazuma odbačena na referendumu u Irskoj

Mađarska prva država članica Unije koja ratifikuje Lisabonski sporazum

Potpisivanje Lisabonskog sporazuma

Evropski savjet potvrđuje konačnu verziju Lisabonskog sporazuma

IGC objavljuje tekst Lisabonskog sporazuma

Evropski savjet daje mandat - Međuvladina konferencija za izradu Lisabonskog sporazuma (IGC)

Potpisan Ugovor o reformi institucija Evropske unije (EU) kojim se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja i rukovođenja u Uniji i omogućava ulazak novih članica.

Usvajanjem Ugovora u Lisabonu konačno je riješena i duga kriza u Uniji, nastala 2005. odbacivanjem predloga evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji. Opširnije>>>

Bugarska i Rumunija postaju članice Evropske Unije.
Slovenija uvela euro.

Proširenje Evropske Unije za deset novih članica (Poljska, Kipar, Slovenija, Malta, Češka, Slovačka, Letonija, Latvija, Estonija i Mađarska).

Evro postaje zakonsko sredstvo plaćanja

Potpisan je Ugovor iz Nice (Treaty of Nice)

Evropski savjet prihvata Ugovor iz Nice.

Evro važi kao obračunska jedinica u 11 zemalja članica EMU. Iz upotrebe nestaje ECU.

Uvodi se evro. Banke i poduzeća prelaze na poslovanje evrom. Centralnu monetarnu vlast preuzima Evropska centralna banka sa sjedištem u Frankfurtu.

Evropska Komisija formalno preporučuje 11 zemalja za ulazak u EMU i učestvovanje u stvaranju Evra. To su: Njemačka, Francuska, Austrija, Belgija, Finska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija i Španija.

Potpisan je Ugovor iz Amsterdama.

Otpočinje treći paket reforme Evropske Unije. Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija i Slovačka zatražile članstvo u Evropskoj Uniji.

Na snagu stupa Šengenski sporazum o otvorenim granicama, ukidaju se granične kontrole između zemalja koje su potpisale sporazum i povećava se saradnja između policije i sudova.

Austrija, Finska i Švedska postaju članice Evropske Unije.

Osnivanje Evropskog monetarnog instituta (EMI) kao prethodnika Evropske centralne banke, ali sa daleko manje nadležnosti nego što će imati Centralna banka.

Ugovor o Evropskoj Uniji iz Mastrihta stupa na snagu. Otpočeli pregovori o proširenju sa Švedskom, Finskom i Austrijom.

U Portu je potpisan sporazum o stvaranju Evropskog ekonomskog prostora (European Economic Area - EEA), kojim su ujedinjena tržišta EZ-a i EFTA-e. Sa 380 miliona ljudi u 19 zemalja ono postaje najveće zajedničko tržište na svijetu. U njemu važe propisi koji su na snazi u Evropskoj zajednici.

U Portu je potpisan sporazum o stvaranju Evropskog ekonomskog prostora (European Economic Area – EEA)

Mastrihtski ugovor

U Mastrihtu je potpisan Ugovor o Evropskoj uniji (Treaty on European Union), koji je ratifikovan 1993. godine. Ugovor donosi novine u sljedećim područjima: razvoj ekonomske i monetarne unije, jačanje institucionalne strukture Unije i demokratizacija Evropske zajednice te definisanje zajedničke spoljne i sigurnosne politike. Evropski parlament potvrdio je EEA, dok je Grčka postala deseti član Evropske Unije.

Započela je druga reforma ka Evropskoj Uniji, političkim dogovorom o osnivanju EU, čime bi tri Evropske zajednice predstavljale prvi stub saradnje.

Potpisan je Sporazum iz Schengena. Kipar i Malta podnijeli su zahtjev za članstvo u Evropskoj zajednici.

Srušen je Berlinski zid, a 1990. godine Njemačka se ujedinjuje.

Turska podnosi zahtjev za prijem u članstvo EZ, dok je Jedinstveni evropski akt stupio na snagu.

U Bruxellesu potpisan Jedinstveni evropski akt (Single European Act) s ciljem stvaranja Evropske unije kao nadnacionalne političke i ekonomske integracije, koji stupa na snagu 1. jula 1987. godine. Njime se redefinišu Rimski ugovori i podstiče politička saradnja s ciljem stvaranja zajedničke spoljne politike. Glavni ekonomski cilj je stvaranje jedinstvenog tržišta.

Španija i Portugal postaju članice Evropske zajednice.

Započela prva reforma ka Evropskoj Uniji Jedinstvenim evropskim aktom, kojim su usvojeni amandmani na Rimske ugovore, kao i Pariski ugovor, kojima je ubrzan proces donošenja odluka.

Evropski parlament usvojio je Predlog ugovora o osnivanju Evropske Unije.

Grčka postaje članica Evropske zajednice.

Na snagu stupa Evropski monetarni sistem (EMS) u okviru koga je usvojeno da se međusobni obračuni vrše u zajedničkoj jedinici nazvanoj ECU. Tokom 1979. godine, Grčka je potpisala Sporazum o prijemu u EZ. Takođe, tokom ove godine održani su neposredni izbori za Evropski parlament.

Uspostavljen je Evropski monetarni sistem (European Monetary System) s ciljem uspostavljanja sistema fiksnih valutnih pariteta, dugoročne monetarne stabilnosti i protoka kapitala baziranih na ECU (European Currency Unit).

Kandidaturu za članstvo u Evropskoj zajednici podnijele su Portugal i Španija.

Evropska zajednica jednoglasno je prihvatila kandidaturu Grčke. Potpisan je Sporazum o načinu raspodjele mandata za Evropski parlament.

Potpisana je Lomska konvencija sa 46 država afričkokaripskopacifičkog regiona. Ujedinjeno kraljevstvo  se nakon pregovora sa Evropskom zajednicom i obavljenog referenduma opredijelilo za ostanak u Evropskoj zajednici. Nakon toga Grčka je podnijela za kandidaturu za članstvo.

Evropska zajednica otvorila je nove pregovore sa Ujedinjenim kraljevstvom u Luksemburgu.

Danska, Irska i Velika Britanija postaju članice Evropske zajednice. Norveška je ostala van Unije, jer je na referendumu 53,5% glasača glasalo protiv.

Potpisan Sporazum o specijalnim odnosima sa Portugalom.

Ujedinjeno kraljevstvo, Republika Irska i Danska potpisuju Sporazum o prijemu u Evropsku zajednicu. Počinju pregovori između Evropske zajednice i EFTA-e.

Otvoreni pregovori o proširenju Evropske zajednice..

Šest zemalja članica ukidaju međusobno trgovačke barijere i usvajaju zajedničku carinsku tarifnu politiku za robu koja stiže van EU.

EEC, ACSC I Euratom su integrisani, stvorena je organizaciona i administrativna cjelina, što je omogućilo stvaranje zajedničkih institucija.

Ujedinjeno kraljevstvo, Republika Irska i Danska, ponovile su zahtjev za učlanjenje u Evropske zajednice.

Potpisan je Jelisejski sporazum o francusko-njemačkoj saradnji. Francuska je uložila veto na ulazak Ujedinjenog kraljevstva u Evropske zajednice.

Uvedena je zajednička agrarna politika (Common Agricultural Policy - CAP),
prva zajednička politika EEZ-a.

Republika Irska podnijela zahtjev za članstvo u Evropskim zajednicama. Ujedinjeno kraljevstvo i Danska zatražile pregovore sa evropskim zajednicama.

U Stockholmu je, na inicijativu Velike Britanije, potpisan Ugovor o osnivanju Evropskog udruženja slobodne trgovine (European Free Trade Association - EFTA).

Rimski ugovori stupaju na snagu.

Šest zemalja u Rimu potpisuje tzv. Rimske ugovore o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEC). Istovremeno je zaključen ugovor o osnivanju Zajednice za atomsku energiju. Rimski ugovori su predviđali ukidanje carinskih i drugih barijera i stvaranje zajedničkog tržišta, slobodno kretanje ljudi, roba i usluga, stvaranje jedinstvenog tržišta i pridruživanje Zajednici kolonija i zavisnih područja kojima upravljaju države članice.

Objavljen je Spakov izvještaj kojim je najavljeno potpisivanje RImskih ugovora.

U Messini, na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske zajednice za ugalj i čelik, predlaže se ekonomsko povezivanje zemalja članica te Zajednice.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik stupio na snagu.

U Parizu je potpisan Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik (European Coal and Steel Community - ECSC) čime je stvorena prva Evropska zajednica. Uz Njemačku i Francusku Ugovor su potpisale Italija, Belgija i Luksemburg. Ugovor stupa na snagu 1952. godine.

Francuska objavljuje tzv. "Schumanov plan", projekt koji bi ujedinio industriju uglja i čelika, dva najveća evropska proizvođača, Njemačke i Francuske, u Evropsku zajednicu za ugalj i čelik i onemogućio svaki budući rat između tih zemalja. Autor tog plana bio je Jean Monnet, francuski ekonomista, ali plan je ipak ime dobio po Robertu Schumanu, francuskom ministru spoljnih poslova, zbog njegovih zasluga u pregovorima.

Potpisan je statut Vijeća Evrope (Council of Europe). Vijeće Evrope usvojilo je Konvenciju o pravima i slobodama čovjeka, osnovalo je Komisiju i Sud za ljudska prava, usvojilo Sporazum o socijalnom osiguranju - Evropsku socijalnu povelju, Evropsku kulturnu konvenciju, Konvenciju o priznavanju diploma i patentnih prava.

U Den Haagu je održan Evropski kongres (Congress of Europe) koji je trebao povezati razne evropske pokrete i formirati evropsku uniju ili federaciju. Na Kongresu je odlučeno da se formira Evropski pokret, nezavisno udruženje koje i danas koordinira rad organizacija koje teže evropskom ujedinjenju, a nakon toga formirani su i Vijeće Evrope, Evropska platna unija, i College of Europe u Bruggesu.

Potpisan je Bruxellski pakt između Velike Britanije, Francuske i zemalja Beneluksa s ciljem zajedničke obrane, a koji je kasnije preimenovan u Zapadnoevropsku uniju.

Osnovana Ekonomska komisija.