Evropska Unija je specifična
organizacija evropskih država - do sada ima 27 država članica:
Austrija, Belgija, Bugarska, Grčka, Danska, Estonija, Irska, Italija,
Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Njemačka,
Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Ujedinjeno
Kraljevstvo, Finska, Francuska, Holandija, Češka, Švedska i Slovačka.
Prvo, kroz postojanje i saradnju tri
evropske zajednice:
 Evropske zajednice
za ugalj i čelik (CECA), osnovane 18.aprila
1951.godine,
Evropske ekonomske
zajednice (EEZ), osnovane 25.marta 1957.godine i
Evropske zajednice za atomsku energiju
(EVROATOM), osnovane 25.marta 1956.godine.
Drugo, kroz
saradnju i zajedničko vođenje spoljne politike i bezbjednosne politike
potvrđivanjem svoga identiteta na međunarodnom planu, uspostavljanjem
ekonomske i monetarne unije, stvaranjem jedinstvenog ekonomskog prostora,
bez unutrašnjih granica i jačanjem privredne i društvene kohezije među
državama članicama.
Treće, kroz saradnju u oblasti pravosuđa i
unutrašnjih poslova zajedničkim i jedinstvenim uređivanjem pitanja iz tih
oblasti, zaključivanjem regionalnih multilateralnih, umjesto bilateralnih,
međunarodnih ugovora, jedinstvenim rješavanjem pitanja prelaska granica u
Evropskoj Uniji, viza, imigracije, azila, formiranjem zajedničke evropske
policije (EUOROPOL) radi suzbijanja najtežih oblika međunarodnog kriminala
vezanog za ratne zločine, promet oružja i droge i finansijske malverzacije
(»pranje novca«).
Evropska Unija, za sada, nema svojstvo pravnog
lica. Međutim sve tri naprijed navedene evropske zajednice zadržale su
svaka svoj međunarodnopravni subjektivitet.
Jezgro Evropske Unije
začeto je Rimskim ugovorima o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i
Evropske zajednice za atomsku energiju 1957.godine, a zatim je preko
Jedinstvenog evropskog akta 1986.godine politička integracija krunisana
Mastrihtskim ugovorom 7.februara 1992.godine kada je stvorena Evropska
unija (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1.novembra 1993). Ugovorom
iz Amsterdama od 17.juna 1997.godine (stupio na snagu 1.maja 1999),
izvršene su izvjesne reforme u Uniji sa ciljem jačanja saradnje i
pojednostavljenja sistema Evropske Unije.
Na zajedničkom
tržištu Evropske Unije uspostavljena je zajednička carinska tarifa prema
zemljama izvan Unije. Tržišnu funkcionalnost tog evropskog prostora
obezbjeđuju čvrsta i stroga pravila konkurencije bez unutrašnjih
ekonomskih ili pravnih barijera i usklađena pravna regulativa država
članica. Na tom tržištu članice Evropske Unije proglasile su »četiri
velike slobode«:
-
slobodu kretanja roba (usklađivanje,odnosno
ukidanje carina, taksa, kontigenata i drugih robnih ograničenja),
-
slobodu pružanja usluga (slobodno otvaranje firmi,sloboda
preduzetništva),
-
slobodu cirkulacije kapitala (potpuna
liberalizacija plasiranja kapitala i liberalizacija tekućih plaćanja) i
-
slobodu kretanja ljudi (slobodno zapošljavanje i vršenja
spstvene djelatnosti).
Od 1.januara 1999.godine u Evropskoj
Uniji započela je treća etapa izgradnje Evropske monetarne unije uvođenjem
jedinstvene evropske valute – evra.
U prelaznom periodu od
1.januara 1999. do 31.decembra 2001.godine plaćanja su mogla da se vrše u
evru i u nacionalnim valutama, a od 1. januara 2002.godine u članicama
Evropske monetarne unije banknote i kovani novac denominirani u evru su
jedino zakonsko sredstvo plaćanja.
U Evropskoj monetarnoj uniji
sada je 12 država od 15 članica Evropske unije (Austrija, Belgija, Finska,
Francuska, Grčka Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Njemačka, Portugal
i Španija). Danska i Velika Britanija nisu pristupile iako ispunjavaju
uslove, ali su zadržale pravo da pristupe naknadno, dok je Švedska izvan
ove monetarne unije zato sto ne ispunjava uslove za prijem s obzirom da
nije prilagodila svoje propise Uniji. Inače, preduslov za ucesće u
Evropskoj monetarnoj uniji jeste ispunjenje, prije pristupanja, tzv.
kriterijuma konvergencije, što znači da svaka država mora:
1. da
dokaže trajnu stabilnost cijena,
2. da ne zabilježi pretjerani
budžetski deficit,
3. da dvije godine nije prouzrokovala napetost
deviznog kursa u Evropskom monetarnom sistemu i
4. da njena
dugoročna kamatna stopa bude najviše za 2% viša nego u zemljama sa
najstabilnijim cijenama.
Evropska Unija je paralelno sa procesom
tranzicije započela proces finansijsko-tehničke pomoći zemljama Centralne
i Istočne Evrope. Tako je kroz Program pomoći za restrukturiranje privrede
u zemljama Istočne Evrope - “PHARE”, započet 1989.godine, za prvih deset
godina iz budžeta Unije angažovano oko 11 milijardi evra, dok će do
2006.godine iz budžeta PHARE programa biti godišnje raspodijeljeno oko 1,5
milijardi evra, kao i dodatnih 1,5 milijardi godišnje za regionalni razvoj
i poljoprivredu u zemljama kandidatima za pristupanje Evropskoj uniji.
Program PHARE koji je sada usmjeren i na jačanje kapaciteta i izgradnju
institucija pravosuđa i uprave u zemljama Centralne i Istočne Evrope,
zajedno sa novim instrumentima za prilagođavanje poljoprivrede (SAPARD) i
jačanje regionalnog razvoja (ISPA) angažovaće za period 2000-2006.g.
ukupno 22 milijarde evra.
"Evropa petnaestorice" započela je
pripremu za svoje proširenje početkom 90-tih godina prošlog vijeka, kada
su sa nekim zainteresovanim državama zaključeni sporazumi o pridruživanju
kojima je predviđen prelazni rok od deset godina za transformaciju i
prestrukturiranje privrede i prilagođavanje društveno-ekonomskog sistema
potencijalnih država članica. Takvi sporazumi su zaključeni sa Mađarskom
(1992), Poljskom (1992), Češkom (1993), Slovačkom (1993), Rumunijom
(1993), Bugarskom (1993), Litvanijom (1995), Letonijom (1995), Estonijom
(1995) i Slovenijom (1996). Ovih deset zemalja su u međuvremenu podnijele
i zahtjeve za prijem u članstvo Evropske unije, kao što su to ranije
učinile Turska, Malta i Kipar.
Evropski sporazumi o pridruživanju
u cjelini su prožeti principima Ugovora iz Mastrihta i postavljaju pred
zemlje kandidate niz uslova vezanih za njihovo društveno i ekonomsko
uređenje: slobodno tržište i recipročan tretman na tržištu, slobodu
preduzetništva i djelatnosti kako proizvodnih tako i uslužnih, nacionalni
tretman firmi, pravo sticanja svojine na nekretninama na teritoriji
zemalja potpisnica i dr.
Evropskim sporazumima ne stvaraju se
finansijske obaveze za Evropsku uniju, ali se predviđaju određeni vidovi
industrijske saradnje kao sto su: zajedničko poslovanje (joint venture),
prenos savremenih tehnoloških znanja (know-how) i tehnička
pomoć.
Za prijem u punopravno članstvo Evropske unije potrebno je
da zemlja kandidat provede opsežne ekonomske, političke, pravne i
administrativne reforme i usklađivanje svoga sistema sa zahtjevima Unije,
sa ciljem uspostavljanja kompatibilnog društveno-ekonomskog sistema sa
tržišnom privredom, pravnom državom i demoktarskim sistemom u kom su svi
građani jednaki pred zakonom i državnim organima i u kom se ne samo de
jure nego i de facto poštuju ljudska prava i slobode.
Evropska
Unija je, da bi državama zainteresovanim za učlanjenje stavila do znanja
svoje zahtjeve, 1995.godine objavila Kodeks ponasanja , “Bijelu knjigu –
priprema pridruženih zemalja Centralne i Istočne Evrope za integraciju u
unutrašnje tržište Unije” (White paper – Preparation of the Associated
Countries of Central and Eastern Europe for Integration into the Internal
Market of the Union) , u kom tretira 23 oblasti u kojima treba izvršiti
potrebna zakonska usklađivanja sa pravnim sistemom Evropske
unije:
1. slobodno kretanje kapitala,
2. konkurencija,
3.
slobodan promet i bezbjednost industrijskih proizvoda,
4. socijalna
politika i zaštita,
5. poljoprivreda,
6. transport,
7.
audiovizuelne usluge,
8. zaštita životne sredine,
9.
telekomunikacije,
10. direktno oporezivanje,
11. slobodan promet
robe,
12. javna potrošnja,
13. finansijske usluge,
14. zaštita
ličnih podataka,
15. zakon o kompanijama,
16. računovodstvo,
17. građansko pravo,
18. priznavanje profesionalnih kvalifikacija
,
19. oblast intelektualne svojine,
20. energija,
21.carinska
unija,
22. indirektno oporezivanje i
23. zaštita potrošača.
Godine 2004. prijemom novih deset država u članstvo Evropske unije
(Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska,
Slovačka i Slovenija, "Evropa petnaestorice" postaje "Evropa
dvadesetpetorice" čime Evropska Unija značajno proširuje svoje granice
prema Istoku i Jugu
Evrope.
Širenje članstva EU time nije završeno. Kandidaturu su
za sada predale i Hrvatska i Makedonija, a budući da je EU otvorena za
članstvo svim evropskim državama koje poštuju evropske vrijednosti -
slobodu, demokratiju, poštovanje ljudskih prava i sloboda, te vladavinu
prava - mogu se očekivati i nove prijave za članstvo.
Sprovođenje prava i ujednačenost njegove primjene
nadzire Evropski sud, institucija koja je uveliko zaslužna i za
pretvaranje Evropske unije iz međunarodne organizacije klasičnog tipa u
zajednicu država. Institucije EU obavljaju svoju funkciju u sklopu
ovlašćenja što su ih dodijelili Uniji Osnivačkim ugovorom.
|
